Pred vratima našeg stana ja sam ostavljao svoje brige… I dileme i strahove odagnati je ona mogla. Pored nje bi našao mir, titrajem bi znala… Nikad ništa tražila nije, a toliko toga mi dala… Hvala ti – hvala! Otkako je nema, uviđam koliko mi znači… Nikad, nikad, nikad više takvu…